Dete plus
пред 2 минути · 
Polazak deteta u školu
Polazak deteta u školu veliki je događaj, kako za dete, tako i za njegove roditelje. Zato od mnogo faktora zavisi da li će dete doživeti školu kao svoj drugi dom u kome će se osećati prijatno, ili će škola za njega postati nužno zlo. Tekst koji sledi je preuzet sa sajta osnovne škole Podmurvice u Rijeci, autorke Nade Kegalj, a za naš sajt ga je pripremila naša saradnica Violeta Drašković.
Gotovo svaki roditelj pomalo strepi kako će se njegovo dete snaći, i da li je dovoljno spremno i zrelo za polazak u školu. Tako ponekad možemo čuti roditelje kako govore svojoj deci: “Videćeš kad pođeš u školu, nećeš više imati vremena za igru kao pre. Nećeš moći da se tako ponašaš u školi, tamo će te učiteljica kazniti“. Takvi i slični postupci roditelja mogu kod deteta razviti loš odnos prema školi i učitelju. Zadatak nas odraslih je upravo suprotan – da kod deteta razvijamo pozitivan odnos prema učenju i školi.
Prvi susret sa školom je, ustvari, susret s učiteljem. Učitelj se može doživeti kao bliska osoba koju dete može dotaknuti, zagrliti, koja pokazuje brigu za dete i ima nešto od roditeljske uloge. Susret s učiteljem je i susret s društvenim autoritetom i disciplinom koja je znatno drugačija od one u porodici. Učitelj je predstavnik društva koje ima određene zahteve, pa se često dete prvi put susreće sa potrebom da postupa u skladu sa zahtevima društva, a prekine ponašanje po principu zadovoljstva. Dete ulazi u organizovanu sredinu i izlaže se sistemu vrednovanja. Suočava se s odgovornošću i obavezama. Kod neke dece je to i prvo odvajanje od roditelja.
Nesporazumi i problemi su neizbežni, i u školi, i kod kuće, ali u tome ne mora biti ničeg tragičnog, jer se kroz njih sazreva. Bitno je da odnosi budu prožeti toplom emocionalnom vezom, pa će se lakše rešavati.
Kako postepeno pripremati dete za polazak u školu?
Pričajte im o svom školovanju, anegdotama, druženju i igri s vršnjacima
Igrajte se “školice”. Prepustite katkad detetu ulogu učitelja.
igranje_sa_decomIgrajte se s detetom društvenih igara u kojima se uče pravila i poštuje red. Kroz takve igre dete će naučiti da prihvata pobedu i poraz. Nemojte uvek pobeđivati, ali nemojte mu stalno puštati da pobeđuje nezasluženo.
Dajte detetu slikovnicu ili dobru i stimulativnu igračku.
Nemojte mu braniti da se igra, rečima: “Ti si sad veliki dečko/devojčica!” Vaše dete će uskoro biti učenik, ali je još uvek dete.
Vodite dete u bioskop, na predstavu, utakmicu ili na izlet. Tako stvarate detetovo životno iskustvo.
Radno mesto
Učenje na osnovu iskustva bilo je bitno za sve generacije, važno je i za današnju decu. Ne zaboravite da deca neprekidno uče na svakom mestu i u svako vreme. Mi smo ti koji bi trebalo da ih pripremimo za život. Za svog budućeg učenika treba naći kutak nazvan “radno mesto” gde će, u prvo vreme, dok nema knjiga, držati svoj pribor za crtanje, sveske i slikovnice. Ne kupujte školsku torbu i pribor bez deteta. Uključite i dete. Izgled, boju i slične detalje prepustite detetu da bira.
Ishrana
Svakako treba brinuti o pravilnoj i raznolikoj ishrani sa 5 do 6 obroka dnevno. Lakše je s decom koja su prošla predškolsku ustanovu i koja nisu izbirači. Vodite računa da porodica barem jedan obrok u danu pojede zajedno za stolom.
Spavanje
Odmorno dete brže i lakše uči. Sedmogodišnjaku treba oko 10 sati sna dnevno. Dete treba navikavati na raniji odlazak na spavanje i ranije jutarnje ustajanje. Dobro je ustati dovoljno rano kako bi se dete bez žurbe i napetosti spremilo na odlazak u školu.
Oblačenje
Sedmogodišnjak bi trebalo da zna da se samostalno obuče i svuče. Većina dece to i zna.
Školska odeća zahteva u prvom redu udobnost. Telo deteta je već dovoljno opterećeno time što mora dugo da sedi. Neudobna odeća će kod njega stvarati nemir i nervozu. Ne treba preterivati s modom i posebnim odevanjem, jer izdvajanje nije dobar preduslov za prihvaćenost. Zbog istog razloga ne treba kupovati deci pribor “kakav niko nema”. Vaše dete će se radovati bilo kojem školskom priboru, jer je njegov.
Higijenske navike
Pranje ruku pre i posle jela, pranje zuba i tuširanje su obavezni, a kod korišćenje toaleta bi već trebalo da su samostalni.
Obaveze i dužnosti
dete_baca_djubreDetetove radne navike ćemo razviti ako ga pre polaska u školu naučimo da spremi igračke posle igre, a kasnije i školski pribor. Nemojte to da radite umesto njega. Nakon što ga pohvalite svaki put kad nešto uradi dobro, možete dodati nove zadatke. Dete treba da ima svoje obaveze u kući, npr. da baci đubre i ode do prodavnice, ako nije opasno. Uključite ga u kućne aktivnosti uvažavajući njegovu zrelost i sposobnosti.
Razvoj motorike
Omogućite detetu da koristi olovku, plastelin, boje ili makaze. Može da reže i lepi. Seckanje makazicama izvrsno je za vežbanje prstiju kojima će kasnije dete držati olovku. Makaze, ako se pravilno koriste, nisu opasne.
Saveti
Ne očekujte da vaše dete ostvari vaše neostvarene ambicije i želje. Ne šaljite dete uporno na ritmiku ako ono to neće, ili na časove klavira, ako za to nema talenta. Tokom školovanja se može dogoditi da dete zaželi da trenira jedan sport, pa mu se to ubrzo iz nekog razloga ne sviđa, pa hoće drugi. Normalno je da dete istražuje.
Izbegavajte poređenje sa drugima
Ne poredite dete sa ostalom decom. Svako dete ima svoj lični tempo razvoja. Posebno izbegavajte da poredite dete sa bratom ili sestrom.
Radujte se svakom uspehu deteta. Naučite ga da se oseća zadovoljnim posle dobro obavljenog posla. Neka bude što samostalnije u pojedinim situacijama, iako ćete stalno motriti i brinuti za njega.
Nikad ne ogovarajte nastavnika pred detetom. Rušeći tuđi autoritet, rušite autoritet kao pojam, pa svakako onda i svoj vlastiti.
Praćenje dece u školu
Preporučujemo jednom od roditelja korišćenje dela godišnjeg odmora na početku septembra kada dete polazi u školu. U tom periodu obično je nastava kraća. Kasnije se postepeno produžva na više školskih časova u danu. Roditelji koji rade duže mogu decu upisati u produženi boravak.
U početku detetu je potrebna pratnja do škole. Većina roditelja vozi decu automobilom do škole bez obzira na udaljenost stanovanja. To je lakši i brži način za roditelja. Dete tada mnogo gubi jer ne usvaja važne životne veštine - samostalnost i druženje s vršnjacima, pravila ponašanja u saobraćaju. Dobro bi bilo ići pešice s detetom do škole. Neka samo nosi svoju torbu na leđima.
Ukoliko je torba preteška, preuzmite deo knjiga. Neke škole sada imaju ormariće za knjige, pa višak knjiga može ostaviti u školi. Dete treba upozoriti na sve opasnosti na putu do škole i obrnuto. Poštujte saobraćajna pravila jer svojim primerom učite dete odgovornom ponašanju u saobraćaju. Birajte uvek manje opasan put, pa makar bio i duži.
Boravak pred kompjuterom i televizorom
Dete može sediti pred kompjuterom i televizorom jedan sat dnevno. Oni nikako ne mogu zameniti igru i komunikaciju s drugom decom i razgovor i druženje s odraslima.
Pregovarajte i dogovorite se s detetom koju će emisiju ili crtani film gledati. Ponudite mu edukativne kompjuterske igrice koje podstiču učenje, motoriku i razvoj koncentracije.
Psihičke funkcije sedmogodišnjaka
Pažnja
Od svega što deca vide, čuju i osete, u njihovu svest ulazi samo ono na šta paze.
Pažnja je bitna funkcija intelektualne razvijenosti. Kod sedmogodišnjaka pažnja još
uvek nije svesno kontrolisana. To utiče na metode rada u školi. Zato nastava mora biti privlačna. U ovom periodu pažnja deteta traje svega desetak minuta, stoga se i izmjenjuju aktivnosti tokom jednog školskog časa nekoliko puta. Takav mora biti i rad kod kuće. Kako bi se postupno produžavalo vreme koncentracije pažnje, poželjno bi bilo igrati se s decom igara u kojima se traži usmerenost pažnje i igrati se s jednom igračkom duže vreme. Primer takve aktivnosti je slaganje slagalica.
Percepcija
Na početku školovanja deca mogu imati poteškoća prilikom prvog čitanja i pisanja slova i brojeva. Mlađa deca ih drugačije percipiraju od odraslih. Štampana, latinična slova p, b, d mogu se doživljavati kao isti znak. Slično je sa n i u, kao i sa brojevima 6 i 9, sa A i V. To najbolje može uočiti na dečijem crtežu. Na primer, ako dete nacrta kuću može dominirati veliki dimnjak, a kod crteža čoveka velika dugmad, dok se bitni delovi lica jedva naziru.
Mišljenje
Za uspešan početak školovanja važne su misaone funkcije deteta. Za ovaj uzrast dece karakteristično je mišljenje koje se zasniva na iskustvu. A iskustva su u ovom periodu jako različita. Deca nisu u stanju generalizovati jer je dete centar sveta jedne porodice. Neke pojave su mu se tako i objašnjavale. Na primer, pčela je skupila med za njega. Koka je snela jaje da ga dete pojede. Polaskom u školu, dete ulazi u svet gde je to činjeno i za druge.
Pamćenje
Razvijeno je kratkoročno pamćenje, a ono je povezano sa brzim zaboravljanjem. Poboljšava se ponavljanjem pesmica.
Motivacija
Dete je motivisano jedino željom za priznanjem odraslih. Na tu činjenicu treba stalno
paziti te mu omogućiti mnogo pozitivnih emocija. Ako je ta spoljna motivacija postignuta, onda imamo već dva mehanizma učenja razvijena: identifikaciju i imitaciju.
Najčešće brige roditelja u vezi sa polaskom u školu
Na početku školovanja, ili pre, može se pojaviti noćno mokrenje, jer detetov emocionalni život postaje buran. Ako se to dogodi, ne raspravljajte o mokrenju pred detetom, a na to upozorite ostale ukućane. Vodite računa da se dete zbog toga ne oseća nesigurno. Ne odvikavajte ga silom od noćnog mokrenja. Ne uskraćujte mu tečnost. Neka spava u čistom krevetu, a ne u krevetu obloženom najlonom - takav je krevet pripremljen za mokrenje. Imajte na umu da nesuglasice i prepirke u porodici mogu kod dece izazvati nervozne reakcije.
Prvih dana polaska u školu događa se da se dete počne uvlačiti noću roditeljima u krevet. Život mu je postao drugačiji, a ono to oseća i u snu. Zato se kod vas oseća sigurnim. Ne izbacujte ga iz topline vašeg kreveta usred noći.
FLašica s cuclom je nešto što će neki roditelji zadržati i do polaska u školu, jer je to jedini način da im dete popije mleko. Obavezno bi taj problem trebalo rešiti pre polaska u školu, jer osim problema sa zubima, mogu se javiti i psihološke posledice za dete.
Dete ne mora da zna da čita i piše pre škole. To će naučiti u školi. Međutim, neka će deca spontano započeti procese čitanja i pisanja pre škole, pa ukoliko ih to zanima, bilo bi pogrešno uskraćivati im to učenje.
Neka deca se boje polaska u školu i mogu osećati nervozu. Mnogo je novih stvari odjednom. Saznajte čega se boji. Razgovarajte. I vi ste nekad osećeli i prevladali taj strah.
Ako dete ima problema s govorom potrebno je posetiti logopeda. Čak 20 - 40% poteškoća u učenju čitanja i pisanja vezano je uz probleme govora koji se mogu relativno lako otkloniti.
Fizička zrelost
Fizičku zrelost procenjuje lekar pedijatar koji na osnovu parametara rasta i razvoja određuje stepen razvijenosti u odnosu na starosnu dob (merenje visine, težine, određivanje indeksa telesne mase, pojava trajnih zuba, mišićna snaga...). Fizička zrelost je važna s obzirom na svakodnevne napore školskog života kao što su pešačenje do škole i kuće i višečasovno sedenje u klupi. Na sistematskom pregledu obavezno se proverava razvijenost vida i sluha.
Emocionalna i socijalna zrelost
Emocionalna zrelost pretpostavlja da su detetove emocionalne reakcije primerene situaciji, te da je razvilo odgovarajuću emocionalnu kontrolu. Socijalna zrelost uključuje veštine komunikacije s vršnjacima te sposobnost odvajanja od roditelja.
Najbolja priprema za školu je igra
Sledeće igre su odlična priprema za učenje. Evo nekih saveta koji mogu dete na zabavan način pripremiti za učenje u školi:
U svakodnevnim situacijama zamolite dete da vam doda tri bombone, dva tanjira, četiri narandže...
Dajte mu zadatak da odredi: veliko-malo, ispred – iza, gore – dole, šta ne pripada ovoj grupi.
Neka vam dete pomaže pri kuvanju i pečenju, a pritom imenujte mere dužine i mase.
Zajednički napravite kalendar godišnjih doba, neka ga dete oslika, a vi ispričajte karakteristike tog godišnjeg doba.
Napravite s detetom lanac od različite sirove testenine ili šupljih kuglica, bitno je da dete glasno broji. Na ovaj način dete uči brojanje i razvija motoriku.
Korisne su i igre razvrstavanja, sabiranja i oduzimanja – sakupimo kamenčiće, stare karte, čepove, kocke ili sl.
Tokom šetnje neka vam čita brojeve na automobilskim tablicama.
"Na slovo, na slovo" je igra sa što više reči naizmenično, koja počinju sa zadatim slovom. Dete na taj način proširuje rečnik.
Neka dete nađe reč koja se rimuje sa rečju koju ste zadali i obrnuto
Zanimljiva je i igra "Pogodi koga sam zamislio?" gde dete postavlja pitanja, a vi odgovarate sa da ili ne.
S naprednijom decom možete se igrati igre “kalodont”.
Analizu i sintezu reči vežbamo s detetom tako da usmeno rastavljamo reč na slova: k-u-ć-a, m-o-r-e...
Napravite s detetom kućnu slovaricu, koju kasnije možete i uvezati poput slikovnice. Na svako slovo azbuke dete može nacrtati ili zalepiti iz časopisa što više predmeta u vezi s tim slovom
Što bi dete trebalo da zna pre polaska u školu
Ime i prezime
Adresu stanovanja
Broj telefona članova porodice
Imenovanje boja
Brojanje do deset, time da zahvata odjednom, bez prebrojavanja 5 do 6 elemenata
Doba dana
Pozdravljanje njemu poznatih osoba
Predškolsko dete je osoba koja se razvija, koja se izgrađuje i koja još nema određene interese, niti potpuno izgrađene karakterne crte, ali kojoj se može nazreti temperament, brzina i snaga emocionalnog i intelektualnog reagovanja.
Već u ovom dobu deca pokazuju hoće li biti otvorenija ili povučenija, življa ili mirnija, “šef” u društvu ili ne. Sve te osobine temperamenta nisu faktor zrelosti za školu, ali bi škola trebalo da svakom detetu pruži šansu za uspeh.
Polazak u školu je normalan sled događaja. Nije ga potrebno previše naglašavati, ali niti zanemarivati njegovu važnost. Zapamtite da od vašeg stava zavisi i stav deteta prema školi i onima koji ga obrazuju. Roditelji bi trebalo da preuzmu ulogu voditelja kroz proces učenja, tako će samo učenje postati zadovoljstvo, a ne napor za dete, a onda i za samog roditelja.
Ukoliko do sada niste posebno radili na pripremi svog deteta za polazak u školu, ne bi trebalo da se osećate krivim, jer mnogo toga se može naučiti u nekoliko meseci pred polazak u školu. Pokušajte to shvatiti kao svoj "domaći zadatak". Nikako nemojte izvršavanje tog zadatka ostavljati za prve dane škole.
I najvažnije, dajte detetu do znanja da vaša ljubav prema njemu ne zavisi od njegovog školskog uspeha