Kako olakšati đaku prvaku polazak u školu
Detetu treba pružiti realnu sliku škole kako bi znalo koje
ga obaveze čekaju
Pripreme za školski život počinju u porodici (Foto
Beta)
Oko 80.000 prvaka širom Srbije danas će prvi put sesti u školsku klupu.
Polazak deteta u školu veliki je događaj za sve u porodici, a kupovina đačke
torbe i školskog pribora uvek pokreće erupciju dečjeg uzbuđenja. Međutim, tada
se rađaju i mnoge dileme roditelja. Dovoljan je samo jedan pogled na dete koje
uživa u igri, penje se po drveću, juri za loptom, vozi rolere ili bicikl, pa da
tate i mame posumnjaju u „spremnost” mališana da mirno sedi u klupi 45 minuta i
svu pažnju posveti učiteljici i njenom predavanju.
Psiholozi upozoravaju da polazak u školu može da bude veoma stresan ako dete nije pripremljeno za školski život – ukoliko nije socijalizovano i nema nikakvu predstavu kakvu vrstu obaveza podrazumeva školovanje. U želji da pomogne roditeljima školaraca da se snađu u obrazovnom lavirintu, Mirjana Mitrović, psiholog i autor knjige „Mama i tata polaze u školu”, roditelje đaka prvaka savetuje da pruže detetu realnu sliku škole.
„Dete treba da zna da će u školu ići svakog dana, osim vikenda, da će u njoj ostajati tri do četiri sata i da će dosta učiti, prvo da čita i piše, potom da računa i da peva, da će učiti o biljkama i životinjama, kao i da će učiteljica proveravati to znanje i da će za to dobijati ocene. Isto tako, dete treba da zna da škola nije samo mesto gde se uči, već i sredina gde će upoznati nove drugare, da će tu biti mnogo smeha, suza, svađe... Priča o školi treba da obuhvati sve lepe, ali i one manje lepe situacije. Ali, u svemu tome dete treba da oseti ponos roditelja što postaje đak, kao i njihovo poverenje u njegov budući rad”, kaže Mirjana Mitrović.
Đaku prvaku, prema njenim rečima, treba omogućiti da se što više igra, posebno lego kockama, da slaže razne slagalice sa što više sitnih delova, da niže perle, igra klikere, pravi lepeze od hartije, seče i lepi jednostavne oblike, crta i boji, pravi figure od glinamola jer – sve ove aktivnosti razvijaju ili usavršavaju sitne mišiće šake i prstiju, vežbaju koordinaciju vida i pokreta, ali i koncentraciju i pažnju. A sve su to preduslovi za savladavanje veštine čitanja i pisanja.
Dečji psiholog Maja Antončić podseća roditelje da polaskom deteta u školu i oni ponovo postaju đaci.
„Od samog početka školovanja dete treba da ima svoje radni prostor –posebnu sobu ili kutak u stanu, u kojem nema buke televizora i žamora ukućana. Takođe, poželjno je da se igračke uklone iz vidnog polja đaka prvaka, jer je dete spremnije za igru nego za rešavanje matematičkih nejednačina. S obzirom da su roditelji glavni saveznici učitelja u stvaranju radnih navika, bilo bi dobro da neko od ukućana u prvim mesecima školovanja bude pored deteta kada se ono vrati iz škole – da mu razvije naviku završetka domaćeg zadatka i da pregleda šta je mališan uradio”, kaže ovaj psiholog.
Naša sagovornica podseća da je dobra saradnja učitelja i roditelja značajan faktor uspeha u školi i ističe da je pored redovnog odlaženja na roditeljski sastanak veoma važno da mame i tate imaju lični kontakt sa učiteljem.
„Nažalost, sa polaskom deteta u školu, mnogi roditelji se ponašaju po principu „brigo moja, pređi na drugoga”, otvoreno stavljaju do znanja učitelju da je obrazovanje deteta – isključiva nadležnost škole i da oni neće da se „mešaju” u „posao” učitelja. Njihovu suprotnost čine mame i tate koji za svaku slabiju ocenu traže zasedanje disciplinske komisije škole i premeštanje deteta u drugi razred kako bi se ono zaštitilo od „samovolje” učitelja. Zbog toga je važno da se između učitelja i roditelja izgradi odnos međusobnog poverenja”, zaključuje Maja Antončić.
Psiholozi upozoravaju da polazak u školu može da bude veoma stresan ako dete nije pripremljeno za školski život – ukoliko nije socijalizovano i nema nikakvu predstavu kakvu vrstu obaveza podrazumeva školovanje. U želji da pomogne roditeljima školaraca da se snađu u obrazovnom lavirintu, Mirjana Mitrović, psiholog i autor knjige „Mama i tata polaze u školu”, roditelje đaka prvaka savetuje da pruže detetu realnu sliku škole.
„Dete treba da zna da će u školu ići svakog dana, osim vikenda, da će u njoj ostajati tri do četiri sata i da će dosta učiti, prvo da čita i piše, potom da računa i da peva, da će učiti o biljkama i životinjama, kao i da će učiteljica proveravati to znanje i da će za to dobijati ocene. Isto tako, dete treba da zna da škola nije samo mesto gde se uči, već i sredina gde će upoznati nove drugare, da će tu biti mnogo smeha, suza, svađe... Priča o školi treba da obuhvati sve lepe, ali i one manje lepe situacije. Ali, u svemu tome dete treba da oseti ponos roditelja što postaje đak, kao i njihovo poverenje u njegov budući rad”, kaže Mirjana Mitrović.
Đaku prvaku, prema njenim rečima, treba omogućiti da se što više igra, posebno lego kockama, da slaže razne slagalice sa što više sitnih delova, da niže perle, igra klikere, pravi lepeze od hartije, seče i lepi jednostavne oblike, crta i boji, pravi figure od glinamola jer – sve ove aktivnosti razvijaju ili usavršavaju sitne mišiće šake i prstiju, vežbaju koordinaciju vida i pokreta, ali i koncentraciju i pažnju. A sve su to preduslovi za savladavanje veštine čitanja i pisanja.
Dečji psiholog Maja Antončić podseća roditelje da polaskom deteta u školu i oni ponovo postaju đaci.
„Od samog početka školovanja dete treba da ima svoje radni prostor –posebnu sobu ili kutak u stanu, u kojem nema buke televizora i žamora ukućana. Takođe, poželjno je da se igračke uklone iz vidnog polja đaka prvaka, jer je dete spremnije za igru nego za rešavanje matematičkih nejednačina. S obzirom da su roditelji glavni saveznici učitelja u stvaranju radnih navika, bilo bi dobro da neko od ukućana u prvim mesecima školovanja bude pored deteta kada se ono vrati iz škole – da mu razvije naviku završetka domaćeg zadatka i da pregleda šta je mališan uradio”, kaže ovaj psiholog.
Naša sagovornica podseća da je dobra saradnja učitelja i roditelja značajan faktor uspeha u školi i ističe da je pored redovnog odlaženja na roditeljski sastanak veoma važno da mame i tate imaju lični kontakt sa učiteljem.
„Nažalost, sa polaskom deteta u školu, mnogi roditelji se ponašaju po principu „brigo moja, pređi na drugoga”, otvoreno stavljaju do znanja učitelju da je obrazovanje deteta – isključiva nadležnost škole i da oni neće da se „mešaju” u „posao” učitelja. Njihovu suprotnost čine mame i tate koji za svaku slabiju ocenu traže zasedanje disciplinske komisije škole i premeštanje deteta u drugi razred kako bi se ono zaštitilo od „samovolje” učitelja. Zbog toga je važno da se između učitelja i roditelja izgradi odnos međusobnog poverenja”, zaključuje Maja Antončić.
objavljeno: 01/09/2009
Poslednji komentari
Vreme je da se upitamo u vezi udzbenika za nase djake ZAR NIJE PAMETNIJE I
RACIONALNIJE DA SE UDJBENICI NALAZE U RAZREDNOM ODELJENJU.
Nastavnik bi ih kontrolno dao na koriscenje na pocetku casa i vratio u vitrinu na kraju casa.
Molim komentar za ovo idejno resenje
Nastavnik bi ih kontrolno dao na koriscenje na pocetku casa i vratio u vitrinu na kraju casa.
Molim komentar za ovo idejno resenje
Ako detetu treba prikazati realnu sliku škole zašto se obmanjuje na početku
da su knjige besplatne.Ako su besplatne zašto se vraćaju ,i koliko roditelja će
uspetida vrate neoštećene uđbenike vrlo malo a moraće da nadoknade te oštećene
uđbenike.
Deca će imati razne stresove jer će neki roditelji vršiti pritisak da čuvaju uđbenike da ne išu po njima ili slučajno ne pocepaju neku stranicu.Setimo se ta deca imaju 7 godina ,neće imati bezbrižnu radost učenja i igranja pod takvim pritiscima.Da podsetim isto poklanjanje knjiga je propalo u Hrvatskoj ,doduše tamo roditelji nisu plaćali oštećene knjige nego su studenti preko omladinskih zadruga brisali ono što su prvaci škrabali po knjigama na kraju je vlada donela odluku da se sa tim prekine jer je bio skuplji rad studenata od uđbenika.
Deca će imati razne stresove jer će neki roditelji vršiti pritisak da čuvaju uđbenike da ne išu po njima ili slučajno ne pocepaju neku stranicu.Setimo se ta deca imaju 7 godina ,neće imati bezbrižnu radost učenja i igranja pod takvim pritiscima.Da podsetim isto poklanjanje knjiga je propalo u Hrvatskoj ,doduše tamo roditelji nisu plaćali oštećene knjige nego su studenti preko omladinskih zadruga brisali ono što su prvaci škrabali po knjigama na kraju je vlada donela odluku da se sa tim prekine jer je bio skuplji rad studenata od uđbenika.
Polazak u skolu djaka Prvaka je poseban dogadjaj za porodicu , vaspitacicu i
uciteljicu.Ako komuniciraju svi zajedno u korist deteta i njegovog, laganog
prelaska i starta novog puta u svet obaveza , dete ce radoznalo i sa puno
interesovanja prihvatiti nove obaveze.
Ne treba praviti dramu od necega, sto je zaista LEPO i najlepse u zivotu - polazak u skolu.
Roditelji i vaspitacice treba da odigraju veliku ulogu , kako osamostaliti decu?
Znaci, obuci se sam, obuti se sam, uzinu pojesti i ostatak VRATITI kuci da se proceni koliko su samostalini... Uvek pitati i RAZGOVARATI ...to su sve jos predskolske pripreme za djaka prvaka.
G- dja psih. M.Mitrovic je po malo stura i ostra u komentaru. Ili nema iskustva ili ona to vidi tako.
Kad se rade domaci zadaci sve igracke BAS TREBA da su u sobi i neka svi zajedno pisu domaci zadatak.
U svakom slucaju kompleksna tema gde treba da saradjuju svi zajedno , prvenstveno sad sve zavisi od umeca UCITELJICE ili UCITELJA.( koliko su kreativni, fleksibilni , konsekventni u svom radu). To, ne moze bas svako da radi. Kao prvo treba voleti decu i taj poziv, dati sebe skoro celog, da se dodje do kvalitetnih rezultata.
Sto se tice knjiga, iz iskustva kazem, mogu se ocuvati uz uciteljicinu nenametljivu kontrolu, a radne sveske mogu biti i ostati u vitrini ucionice.
Sve MOZE , samo treba volje i ljubavi prema tom pozivu.
Srecan pocetak svim Prvacima Srbije u nove izazove koje oplemenjuju srce i dusu svakog novog djaka prvaka , mame i tate i uciteljice , nove drugare i naravno Direktora skole kome je posebno zadovoljstvo pogledati broj, novo upisanih prvaka.SRECNO!
Ne treba praviti dramu od necega, sto je zaista LEPO i najlepse u zivotu - polazak u skolu.
Roditelji i vaspitacice treba da odigraju veliku ulogu , kako osamostaliti decu?
Znaci, obuci se sam, obuti se sam, uzinu pojesti i ostatak VRATITI kuci da se proceni koliko su samostalini... Uvek pitati i RAZGOVARATI ...to su sve jos predskolske pripreme za djaka prvaka.
G- dja psih. M.Mitrovic je po malo stura i ostra u komentaru. Ili nema iskustva ili ona to vidi tako.
Kad se rade domaci zadaci sve igracke BAS TREBA da su u sobi i neka svi zajedno pisu domaci zadatak.
U svakom slucaju kompleksna tema gde treba da saradjuju svi zajedno , prvenstveno sad sve zavisi od umeca UCITELJICE ili UCITELJA.( koliko su kreativni, fleksibilni , konsekventni u svom radu). To, ne moze bas svako da radi. Kao prvo treba voleti decu i taj poziv, dati sebe skoro celog, da se dodje do kvalitetnih rezultata.
Sto se tice knjiga, iz iskustva kazem, mogu se ocuvati uz uciteljicinu nenametljivu kontrolu, a radne sveske mogu biti i ostati u vitrini ucionice.
Sve MOZE , samo treba volje i ljubavi prema tom pozivu.
Srecan pocetak svim Prvacima Srbije u nove izazove koje oplemenjuju srce i dusu svakog novog djaka prvaka , mame i tate i uciteljice , nove drugare i naravno Direktora skole kome je posebno zadovoljstvo pogledati broj, novo upisanih prvaka.SRECNO!
Нема коментара:
Постави коментар